четвртак, 05. јун 2014.

Carting

Nakon tri sata sna, bez sminke, ali srecna i ponosna na samu sebe :)

U prethodnom postu sam vam napisala da sam resila da pocnem da pobedjujem svoje strahove - jedan od njih je voznja. Zbog toga za rodjendan mi je moj Sokrat poklonio voznju kartingom na Adi Huji. 
Posto sam primetila po komentarima da ima vas par koje delite isti strah, ako pozelite da idete na karting, kao korak ka tome da ga se oslobodite, resila sam da napisem koju rec o tom iskustvu. :)

Ovde, na Adi Huji, jedna voznja traje 10 min i kosta 1000 dinara. Za tih 10 minuta bome zaradite jaku upalu podlaktice od okretanja volana, tako da je to sasvim dovoljno. Opremu dobijete na licu mesta - kombinezon, potkapu i kacigu. Potkape i kombinezoni se redovno peru, cisti su. Voznja je malo truckava, jer ste blizu zemlji, naravno. Pred voznju, ako vam je prvi put, dobijete dvominutni kurs. Pravilo koje se meni useklo zestoko u um: pri izlasku iz kartinga, nakon voznje najvaznije je da se ne oslonite rukama ni o sta drugo do o volan jer biste bukvalno zaradili opekotine ako dodirnete usijani motor. Naravno kada zavrsite voznju, pre nego sto izadjete iz vozila, pridje vam neko i podseti vas na to, tako da ne morate da ponavljate kao ja tokom cele voznje - ''pazi da ne sprzis ruke kada izlazis, pazi na ruke'' :D
To bi ukratko bilo to :)
Fotkao me moj Sokrat, a ove fotke ispod sto su slabijeg kvaliteta su kadrovi iz snimka tokom voznje :)








Ovde me je pretekao :D

<a href="http://www.bloglovin.com/blog/4062492/?claim=duuz68k958v">Follow my blog with Bloglovin</a>